Alokazija — kontroverzna biljka, u smislu da se mišljenja o mogućnosti držanja ove egzotične lepotice razlikuju. Neki kažu da alokazije ne žive dugo u stanu, da je to isključivo staklenička biljka, dok drugi pobijaju ovo mišljenje, uspešno gajeći pa čak i razmnožavajući alokazije kod kuće. Pre bih se složila sa ovim poslednjim — alokazija mi nikada nije stvarala posebne poteškoće u nezi. Tokom našeg „partnerstva“ sa njom, naučila sam da ne podnosi hladnoću, a u kombinaciji sa prekomernim zalivanjem — to je potpuna propast, ne za samu biljku, već za lišće, koje će, najverovatnije, morati da se iseče, ako ne zaštitite biljku od pada temperature i nastavite da je obilno zalivate.
Alokazija iz gomolja
Tokom presađivanja možete pronaći male gomolje na korenima odrasle biljke. Dozreli gomolji spremni za klijanje sami otpadaju sa korena – ne treba ih namerno otkidati.
Ako ste ipak postali srećni vlasnik alokazijinih gomolja – ne žurite da ih bacite, jer iz njih možete dobiti nove biljke. Istina, ovaj proces je dug. Gomolj se radi prevencije može potopiti u epin, držati ga u rastvoru od nekoliko sati do jednog dana. Takođe, da biste ga zaštitili od truleži, gomolj možete tretirati kalijum permanganatom, slabim, svetloružičastim rastvorom. Ili gomolje možete umotati u uzduž isečen list aloje arboreje. U takvom stanju se ostavljaju na jedan dan.
Nakon toga, gomolji se mogu posaditi u zemlju. Za klijanje se može koristiti i kokosov supstrat. Za uspešno klijanje, temperatura supstrata treba da bude 27-30°C – mini-plastenik se može postaviti na prozorsku dasku ispod koje se nalazi radijator – tada je visoka temperatura obezbeđena. Ne zaboravite da provetravate plastenik i blagovremeno zalivate, kako se gomolji ne bi osušili.
Ako ste koristili kokosov supstrat, nakon klijanja i pojave nekoliko listova, biljke se presađuju u laganu kiselu zemlju. Ne zaboravite da mlade, kao i odrasle alokazije, treba često prskati.
Reanimacija alokazije
Ako se biljka razbolela, savetujem da ni u kom slučaju ne gubite nadu do poslednjeg trenutka. Pogotovo ako je biljka iz porodice kozlačevki. Kalateje, ktenante, alokazije i aglaoneme – neverovatno su žilave biljke, pogotovo ako se na vreme eliminiše faktor koji na njih pogubno utiče.
Čak i ako je alokazija izgubila sve listove – to nije razlog da saksiju bacite u smeće. Prvo, postoji mogućnost dobijanja novih mladih biljaka iz gomolja (tehnologija je opisana gore). Drugo, čak i biljka bez listova može se potpuno oporaviti nakon nekog vremena. Alokazija ima skraćeno stablo – ono je za nas glavna vrednost, jer na njemu postoje uspavani pupoljci.
Za početak pregledajte biljku, ako ima truleži – uklonite je, i to obavezno sa viškom zdravog tkiva. Nakon toga, potrebno je odseći sve trule i oštećene korene. Ne bojte se ako nakon ove operacije korena uopšte ne ostane, glavno je ne dozvoliti da se trulež dalje širi, jer će za klijanje pupoljaka biti potrebno držati biljke u uslovima povišene vlažnosti i toplote, a to su idealni uslovi za razvoj truleži, tako da je treba ukloniti vrlo pažljivo. Posečene delove pospite drvenim ugljem, možete posuti i prahom aktivnog uglja. Zatim je potrebno stablo umotati mahovinom i staviti u providnu posudu. (mini-plastenik) Možete ne provetravati, ali obavezno redovno vlažiti, kako se stablo ne bi osušilo.
Iznenadićete se kada se nakon nekog vremena iz, naizgled beživotnog „panja“, pojave korenčići, a zatim i listići. Kada biljka naraste, može se presaditi u mešavinu zemlje, ali je ipak poželjno neko vreme držati biljke pod teglom ili u mini-plasteničkoj, do tog trenutka, dok se korenov sistem ne razvije.
Period mirovanja.
Ko bi pomislio, ali mirovanje koristi alokaziji. U jesen, listovi počinju da žute, mogu se iseći u tom periodu, a samu biljku ukloniti sa prozorske daske. Zalivanje se drastično smanjuje. Alokazija se može izneti na svetlost u januaru-februaru, a zalivanje se postepeno povećava dok se ne pojave listovi. Nakon takvog odmora, alokazija Sandera razvija do 8 velikih listova.